Efekat staklene bašte i globalnog zagrevanja mogli bi prouzrokovati fatalne posledice po život na Zemlji. Sa promenom klime usledila bi promena flore i faune a samim tim i poremećaji u lancima ishrane. Topljenje lednika dovelo bi do podizanja svetskog nivoa mora i plavljenja područja na kome živi oko trećine svetskog stanovništva.
Smatra se da najviše uticaja na globalno zagrevanje, čak 50 do 55%, ima povećanje koncentracije ugljendioksida (CO2) u atmosferi. Osnovni uzrok povećanja koncentracije ovog gasa u vazduhu jeste upotreba fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas) i seča šuma.
U cilju sprečavanja ekološke katastrofe, neophodno je zameniti fosilna goriva gorivima sa smanjenom emisijom CO2. Biomasa je obnovljivi izvor energije i prepoznata je kao alternativa fosilnim gorivima. Biomasa podrazumeva ostatke biljnih kultura i ostalih materijala nastalih biološkim putem. Prednosti upotrebe biomase ogledaju se, pored obnovljivosti i trajnosti, u odsustvu toksičnih materija i smanjenoj emisiji CO2. Zapravo je emisija CO2 koja se dobija prilikom sagorevanja jednaka količini apsorbovanog gasa prilikom životnog ciklusa biljke, što znači da je opterećenje atmosfere zanemarljivo.
Pelet je najsavremeniji način upotrebe energije iz biomase. Pelet u osnovi predstavlja ostatke drvne industrije koje se prerađuju pod velikim pritiskom. Kilogram peleta oslobađa oko 5 KWh toplotne energije. Količina energije koju dobijamo sagorevanjem 2 kg peleta jednaka je 1 l lož ulja. Osim energetske uštede, pelet je i ekološki prihvatljiva sirovina. Sagorevanjem peleta stvara se 1 % pepela i ista količina CO2 koju je drvo koristilo prilikom svog biološkog ciklusa. Zbog čega se pelet smatra neutralnim nosačem CO2.
Zbog svega navedenog, pre donošenja konačne odluke o izboru vrste goriva, razmislite još jednom!
