U poslednje, vreme usled povećane zagađenosti vazduha u svetu i kod nas, sve više se govori o ekološkoj prihvatljivosti pojedinih vrsta goriva tako da su prednosti upotrebe drvnih goriva u odnosu na naftne derivate i nuklearna goriva sve izraženije.
Drvo kao prirodni materijal u procesu fotosinteze, uz pomoć sunčeve svetlosti vezuje ugljendioksid i oslobađa kiseonik koji je neophodan za život na Zemlji. Prilikom sagorevanja drvo oslobađa u atmosferu istu količinu ugljendioksida koju je apsorbovalo u procesu fotosinteze. Onu količinu ugljendioksida koja se oslobodi prilikom sagorevanja apsorbuju druga drveća. Na taj način se odvija kruženje ugljendioksida u prirodi i zato se drvo smatra neutralnim nosačem energije. Primera radi, stablo bukve stare 60 godina oslobađa količinu kiseonika koja je potrebna za preko 10 osoba dok istovremeno vezuje ugljedioksid koji u atmosferu ispusti 6 osoba.
Drvo je takođe obnovljivi izvor energije zbog čega bi značajan doprinos životnoj sredini bio veće pošumljavanje i sve intenzivnija upotreba drveta u građevinskoj industriji i kao ambalaža umesto veštačkih materijala. Što se tiče upotrebe drveta za ogrev, važno je obezbediti pravilno sagorevanje što znači da procenat vlage u drvetu mora biti manji od 25 %. Takođe je za pravilno sagorevanje važno odabrati proizvode odnosno peći i kotlove koji ostvaruju visok stepen energetske efikasnosti. Pravilnim sagorevanjem drveta proizvode se manje količine dima.
Značaj drveta kao goriva ogleda se i u niskom sadržaju azota i sumpora tako da dim koji nastaje prilikom sagorevanja ne sadrži sumpor-dioksid a količine azot-dioksida su zanemarljive i u granicama prihvatljivosti.
Zbog svega navedenog stručnjaci za drvna goriva preporučuju njihovu pravilnu upotrebu u industriji i domaćinstvima, uz redovnu obnovu kako se ne bi narušila ravnoteža koju je sama priroda postavila.
Izvor: „Drvna goriva: vrste, karakteristike i pogodnosti za grejanje”, autor: Prof. Dr Branko Glavonjić, Univerzitet u Beogradu Šumarski fakultet
