Glavni meni
SrpskiSrpski

Blog  > Grejanje  > Blagovremena priprema drvnog ogreva - prvi korak do efikasnijeg sistema grejanja

  • Wood.png 22. 08. 2019.

     

    Grejanje na drva je i dalje domanantan vid zagrevanja stambenih i poslovnih jedinica na našim prostorima. I pored mnogobrojnih inovativnih rešenja, grejanje na drva se smatra najekonomičnijim i najefiksanijim načinom grejanja. Neko bi pomislio da je rano razmišljati o ogrevu usred leta međutim, pravi domaćini  znaju da se sa pripremama za zimu počinje odmah po završetku grejne sezone. To pre svega podrazumeva detaljno čišćenje i servisiranje peći u toku letnjih meseci ali i pripremu drveta za ogrev.

    Nabavka i skladištenje

    Prednosti nabavke drvnog goriva u toku letnjih meseci ogledaju se u nižoj nabavnoj ceni i dovoljno dugom periodu za sušenje drveta. Sirova drva su puna vlage, teško se pale i imaju nizak stepen efikasnosti. Potrebno je bar 6 do 9 meseci da se drvo osuši a najbolji učinak daju drva koja su u skladištu stajala od 1 do 2 godine. Skladištenje goriva je takođe od suštinske važnosti. Ukoliko se drva čuvaju u vlažnim podrumima i garažama mogu dodatno da upiju vlagu i postanu neupotrebljiva. Potrebno je obezbediti strujanje vazduha u prostorijama u kojima se drva čuvaju a ukoliko se čuvaju na otvorenom, neophodna je zaštita.

    Vrste ogrevnog drveta

    Treba imati na umu da različite vrste drveta imaju različitu kaloričnu vrednost. Četinarske vrste drveta odlične su za potpalu zbog smole koja je sadržana u kori drveta, međutim brzo gore i ne proizvode dovoljnu količinu žara pa nisu adekvatne za zagrevanje prostorija u dužem periodu. Takođe, ove vrste drveta oslobađaju veću količinu dima prilikom sagorevanja i dovode do pojave čađi. Najzastupljenije vrste drveta koje se koriste za ogrev na našim prostorima su bukva, grab, hrast i bagrem. Ove vrste drveta imaju veliku kaloričnu vrednost, prilikom sagorevanja proizvode značajnu količinu žara a toplota koju oslobađaju je ujednačena i dugotrajna.

    Vlažnost drveta 

    Toplotna moć drveta takođe zavisi i od nivoa vlage. Smatra se da nivo vlage ne bi trebao biti iznad 25% a smatra se da je 20% optimalni nivo vlažnosti. Povećani nivo vlage u drvetu smanjuje njegovu toplotnu moć jer se deo energije troši na isparavanje vode. Takođe se prilikom sagorevanja drveta sa visokim procentom vlage pojavljuje veća količina dima i kondenzacije čime dolazi do taloženja naslaga na zidovima peći, dimovodnih nastavaka i dimnjaka. Postoje specijalni instrumenti kojima se meri nivo vlage u drvetu ali to možete proveriti i jednostavnim eksperimentom. Cepanicu drveta stavite u plastičnu kesu, zatvorite i ostavite da stoji na toplom mestu. Ukoliko je drvo vlažno, pojaviće se kondenzacija.

    Kada ste sve ovo pročitali, pravo je vreme da se zapitate: Da li ste spremni za zimu?

     

Nazad